I kliknuli ste da pročitete jer: ili ne verujete, ili želite odmah i sada i vi!

Ja sam Sandra Zekić, novinarka i bivša reprezentativka u savate boksu i profesionalna bokserka do prošle godine i ja vam najiskrenije kažem da možete sve što želite sa svojim telom i duhom, ukoliko se okružite pravim ljudima i atmosferom!

Jer ako sam ja uspela kada čak ni sama nisam verovala da hoću, svako će!

Ali vratimo se na ono profesionalna bokserka do prošle godine na trenutak.

Poslednji meč sam odradila 28. oktobra prošle godine u Francuskom Lilu, kada je vaga pokazala 60 kilograma. I rekla sam dosta je sa skoro dvadesetogodišnjim održavanjem kilaže i skidanjem kilograma. Prestala sam da treniram, počela sam više da kuvam i apsolutno ne pazim šta jedem. I ima tu još mnogo toga zapravo. Počela sam da jedem i sve svoje emocije koje su se u međuvremenu gomilale, baš kao i kilogrami.

Lagala bih kada bih vam rekla da mi nisu prijale kasne pljeske i pomfrit i kola i vruće lepinje iz pekare (još uvek sam ubeđena da ima neki sastojak koji koriste da se ljudi navuku) koju sada zaobilazim ali bukvalno, da mi nisu prijali slatkiši i sve što je dolazilo ispred mene. I to u tolikim količinama da sam se za 6 meseci ugojila 22 kilograma!!

Proletelo je, radilo se mnogo, jelo i apsolutno ne razmišljalo. Zanimljivo je da sam svakog ponedeljka ja kretala na treninge na koje nisam stizala. Još je zanimljivije da ja sebe nisam videla debelom i nisam osećala tegobe dok me sve odjednom nisu u isto vreme pogodile u glavu, gde su udarci, verujte mi najteži!

Sva pospanost, odsustvo bilo kakve volje i energije za bilo šta drugo, osim za ono što moram, težina kretanja i kretanje uopšte, transformacija izgleda sve je to došlo u paketu odjednom.

Pritom, našla sam se u sred jednog jako teškog emotivnog perioda i za mene je bilo skoro nezamislivo da se pokrenem uopšte. Ali jesam.

Kada je bilo najtoplije ovog leta, kada sam bila bez apsolutno ičije podrške, kada sam bila besposlena i užasno depresivna i kada u svemu tome, sve nas gotovo bez izuzetka uglavnom vreba još hrane, ja sam prestala da jedem i krenula na trening!

Bilo mi je potrebno da odmah vežem tri uzastopna dana treniranja i to sam uradila sa trenerima u svom klubu. Individualno, jer me je iskreno bilo sramota koliko ne mogu da izdržim ni polovinu od onoga što sam nekada trenirala i tri puta dnevno. Toliko je bilo potrebno da se napravi kontinuitet da telo samo krene na trening četvrti dan. Toliko vam i ne večeranja treba za početak, jer samo ćete tri noći leći besni i gladni, a četvrtu će te spavati kao beba, obećavam!

Člansku karticu World Classa imam već godinama. I jedna je od najvrednijih stvari u mom novčaniku, bez obzira koliko para imala!

I zaista se ne šalim! Kolika god da je cena, cena onoga što sam ja od ovog centra i njegovih ljudi dobila tokom godina, mnogo je veća!

To da kada sam najtužnija i najneraspoloženija, u svakom momentu od svitanja do kasno u noć, mogu otići u salu i rešiti se svega, da u svakom momentu mogu trenere poput Srđane Šijan pitati kako da se pokrenem sa 20 kila više na sebi (i to skoro svakog ponedeljka mesecima pre nego što sam počela trenirati), da kada imam dve kile više dva dana pred meč, odletim u sauni ili na kardio prženje koliko god uspem u danu i skinem i više, da dođem među ljude koji će me podići i kada nemam volje za životom, ali sam se dovukla na trening reda radi, da se svaki put, ma kakav mi dan bio, u tim salama osećam kao među prijateljima, godinama unazad, to jednostavno nema cenu!

Kada sam uvidela da mi kartica važi do 30. Septembra, od početka jula do danas, nije bilo nedelje da nisam istrenirala nekoliko ili sve dane u nedelji.

Combat je moj omiljeni trening i naravno da sam počela sa njim.

Bilo mi je prestrašno što ne mogu skoro ništa da izguram do kraja, ali sam znala da moram da stisnem zube dok kile ne krenu dole. Od poslednjeg reda početkom jula, u kom sam se krila na treninzima, do prvog danas, prošlo je mnogo znoja, skoro po koja suza i neverovatno puno volje koja mi je bila potrebna. Ali ne na treningu, koliko da svaki taj dan zaista i stignem do sale.

Promenila sam ishranu i zaista trenirala svaki dan, a svaki drugi ili treći, ostajala i u sauni. Nisam se merila, samo sam želela da vežbam. I to sam i činila evo dva meseca, putujući u Bazar i Park City svaki dan na combat. Potom sam probala i sa Intervalom kod Stefana i, o kako sam  precenila svoju formu!  Ali radimo i na tome, izazova nikada dosta. Verovali ili ne, bez skoro ijednog tega, telo mi se ponovo lepo oblikovalo, a trbušnjaci počeli da se naziru, što je i mene iznenadilo!

Vaga krajem avgusta pokazala je 22 kile manje! Ni sama nisam verovala i još ne verujem, ali tako je. Sa 82 kile u junu, jesen dočekujem sa 60.

I da budemo krajnje iskreni, ja ovo ne pišem da bih se hvalila ja sam uspela, vidite kako sam mršava. Nisam, još uvek onoliko koliko bih želela da izgledam i zdravije i spremnije.

Poenta svega je da, ma koliko bili usamljeni, u teškom periodu ili ostavljajući težak period za sobom, nezadovoljni ili jednostano željni da budete u dobroj formi i dobrog zdravlja, vi ste ti koji biraju gde će, kako i sa kim to promeniti.

Ja godinama biram World Clas zato što su mi legli, svi, zaista od prvog upoznavanja, koje je bilo profesionalno, a ne sportsko. Poželela sam da budem deo te energije koju svi ti ljudi već godinama neguju i to sam postala. Bili su uvek tu, postajući mi prijatelji jedan po jedan od skoro svih divnih trenera i to u trenutcima kada mi je bilo sjajno na svim poljima, podjednako kao i kada nije.

A bitno je da se u oblastima u kojima radite na sebi i menjate sebe, zaista osećate baš tako, među svojima.

Poželela sam ovo da podelim sa svima u susret novoj World Class sezoni, mom lično novom periodu života i proslavljanju skoro decenije prijateljstva sa World Classom.

Jako se radujem svake sezone novim koreografijama koje jesen učine svake godine manje depresivnom, a više izazovnom, pa se iskreno nadam da sam vam bar malo prenela dobre energije i sve boljih godina koje proživljavam kako sam rekla, među svojima!