PSIHOLOŠKA PRIPREMA: Misaoni trening za bolje fizičke performanse

Psihološkoj pripremi se sve više pridaje na značaju. To ne čudi, jer upravo najbolji od najboljih – od sportista preko poslovnih ljudi i svih ostalih profesija – u svojim intervjuima naglašavaju koliko im znači ova vrsta pripreme za postizanje vanserijskih rezultata. Psihološka priprema u sportu predstavlja jedinstven proces u kome se sportista (rekreativac, vežbač) psihološki usavršava kako bi postigao svoj rezultatski maksimum i formirao se kao pozitivna ličnost.

U praksi, psihološka priprema se još uvek izdvaja kao posebna vrsta pripreme. Međutim, potrebno je da se ona uvek posmatra kao deo celine koja je u tesnoj vezi sa fizičkom, tehničkom, taktičkom, teorijskom i integralnom pripremom.

U ovom tekstu nudimo smernice za napredak u „misaonom vežbanju“ koje mogu značajno poboljšati vaš sportski rezultat.

Misaoni trening je gotovo jednako značajan kao i fizički jer su um i telo povezani na duboko intiman način. Nauka tek počinje da razumeva ovu vezu. Misaoni trening je izuzetno značajan u situacijama kada nismo u mogućnosti fizički da vežbamo.

Da bismo razumeli kako ovakva vrsta treninga ostvaruje uticaj na naše fizike performanse moramo poznavati, makar u najosnovnijim crtama, funkcionisanje našeg mozga.

Mala škola fiziologije misli

Sposobnost razmišljanja sigurno je jedan od najvećih darova koji imamo. Od presudnog je značaja da ovaj dar pravilno koristimo, umnožimo i usmerimo ka ličnom razvoju.

Mozak se sastoji od moždanih ćelija – neurona. Neuroni formiraju fantastično složene nervne veze s desetinama hiljada najbližih neurona. Te veze se ostvaruju preko nervnih nastavaka aksona i dendrita. Kada jedan neuron ostvari više hiljada veza sa ostalim neuronima formira se spoj, veza ili tačka susreta koja se naziva sinapsa.

Kada se elektromagnetna biohemijska poruka (nervni nadražaj), odnosno sadržaj misli, spusti niz akson, ona se dalje propušta kroz sinaptičko dugmence koje je spojeno sa izbočinom dendrita. Između njih dvoje postoji vrlo mali razmak nazvan sinaptička pukotina. Nervni nadražaj uzrokuje otpuštanje stotina hiljada mehurića (vezikula) preko sinaptičke pukotine – koji u tom trenutku putuju brzinom svetlosti – da bi se priljubili uz površinu izbočine dendrita primajućeg neurona. Sadržaj misli se potom prenosi duž tela primajućeg neurona do njegovog aksona koji će istim principom preneti sadržaj misli do narednih nervnih ćelija. Na ovaj način (najjednostavnije rečeno) oblikuje se zamršena putanja jedne misli.

Svaki put kada dođe do ovakvog prenosa dešava se nešto što nazivamo otisakom pamćenja. Doslovno, to je „trag“ koji pamćenje ostavlja za sobom, koji ukoliko se češće ponavlja dovodi do formiranja mapa misli. On je, takođe, što je vrlo važno, NAVIKA. I što je još važnije, to je trag koji postoji u fizičkoj stvarnosti – „tehnička“ činjenica biološke stvarnosti. Naše misli su bukvalno materijane i stvarne!

Ponavljanje misli smanjuje biohemijski otpor ponovnom pojavljivanju te iste misli. Ili, drugčije rečeno, misaoni put „jača“ što se više i češće ponavlja misaoni obrazac. Isto je i sa mišićima i sportskim veštinama – što ih više treniramo postaju jači, čvršći, stabilniji (pod uslovom da imamo kvalitetan trening). I obrnuto, kada biste svega jednom ili dva-tri puta odradili fizički trening vrlo brzo biste izgubili sve prethodno stečene benefite. Shodno ovoj analogiji i misaoni trenizi treba da budu redovni i učestali kako bi novonastali nervni putevi bili „prokrčeniji“.

Zapazite, ovo je bio opis „putovanja“ samo jedne jedine misli. Zamislite koliko je neverovatna fizička, biološka i hemijska složenost stotina hiljada misli koje svakodnevno prolaze kroz našu glavu.  

Sve te nebrojane misli direktno utiču na naše telesno stanje i mogu ga korigovati, preko svojih bezbrojnih kanala od kojih je možda najuticajniji nerv po imenu Vagus* (lat. nervus vagus) (*kranijalni živac koji sadrži motorna, senzitivna i parasimpatička vlakna). Jedna od njegovih glavnih karakteristika je veoma široko inervaciono polje – široki uticaj ili radna delatnost. Vagus polazi iz mozga, ide preko grla, dolazi do srca i pluća i završava se u solarnom pleksusu (sunčani splet, lat. plexus solaris). Upravo ovim putem teku i naše misli.

Kada je naša misao (živčana struja) došla do pleksusa ona dalje pokreće hormone preko žlezda i tako vrši uticaj na kompletan organizam.

Mentalni trening je usmeren maksimiziranju pozitivnih efekata preko gorenavedenih mehanizama.

 

Praktične implikacije

Za ostvarenje maksimalne koristi od mentalnog treninga potrebno je da naučimo osnovne principe. Kao što postoje principi i zakonitosti u fizičkom treningu tako postoje i u mentalnom.

Dr. Džon Besmadžijan (John Besmajian) sa Univerziteta Emori jasno je pokazao, preko svog istraživanja, da snaga vizualizacije može da utiče na pojedinačne motorne jedinice i da menja mišićnu aktivnost oko tih ćelija. Prema tome, pozitivna, svesna vizualizacija savršenstva, koja uključuje više čula (sinesteziju), daje energiju mišićnim grupama koje treba da izvedu neku akciju, vešto podešavajući čitav um i telo na odgovarajući napor tokom izvođenja.

Kako da izvučete najviše iz svog mentalnog treninga?

Kao prvo, znajte da ste „opremljeni“. Svi su sposobni da vizueliziraju. Ukoliko pak mislite da ste izuzetak, i nemate tu sposobnost, zapitajte se da li možete da zamislite Monalizu s brkovima, mačku u svemiru, slona u podmornici, pile u torti? Očigledno možete. Znači, imate sve što vam treba od alata.

Sve što zamislite nalazi se u okcipitalnom režnju vašeg mozga. Okcipitalni režanj ima ulogu vaše lične biokompjuterizovane arhive u kojoj su pohranjene kolekcije milijardi slika iz vaše lične istorije. U ovom trenutku taj deo mozga ima potencijal da uskladišti beskrajnu seriju slika i da, u saradnji sa frontalnim režnjevima, stvori još toliko.

Neki ljudi prirodno vide ove slike živopisno, dok drugi misle da njihovo „oko uma“ nije sposobno za tako nešto. Međutim, uz malo vežbe svi mogu izoštriti unutrašnje slike. Korist od vizualizacije se uvećava čak i kada samo mislite o svom željenom cilju.

Sposobnost da zamislite željeni ishod ugrađen je u vaš mozak, a mozak se usavršavao tokom miliona godina evolucije da bi vam omogućio da uspešno uskladite tu sliku sa delovanjem.

Kao drugo, dok vizuelizujete koristite sva čula. Što više budete uključivali vaša čula to će snažnija biti vaša vizuelizacija. Npr. ako zamišljate kako šutirate slobodna bacanja osetite dodir lopte na dlanu, miris sale, oblik i boju koša, zvuk kako tapkate loptu o pod, težinu lopote u rukama itd.

U početku ćete imati samo grube slike u umu, ali kako dani budu prolazili postaćete sve savršeniji u obogaćivanju vaše vizuelizacije.

Shodno tome, kao treća stavka, vežbanje je neophodno kao i kod bilo koje druge veštine. Jednostavno se obavežite na redovno mentalno vežbanje. Nauka i praksa kažu da postoji nekoliko najboljih prilika za ovu vrstu vežbanja:

  • – Ujutru posle buđenja
  • – Uveče posle odlaska u krevet
  • – Kada se vozite u vozu, autobusu, čamcu ili automobilu
  • – Kada pravite pauzu tokom nekog rada

Još neke preporuke

Prvo, vizuelizirajte na dva načina: spolja-unutra iznutra-spolja. Prvo zamišljajte kako posmatrate sebe spolja. Ako uzmemo već navedeni primer izvođenja slobodnih bacanja to bi značilo da posmatrate sebe iz perspektive publike. Zatim, „ponovo uđite“ u svoje telo i vizualizujte svoje savršeno bacanje (koš „bez koske“). Potom, eksperimentišite sa mešanjem ova dva pristupa.

Drugo, obavezno pronađite iskusnog vrhunskog demonstratora, koji tačno poznaje sve vežbe u celosti, kao i pojedine ključne segmente izvođenja svake vežbe. On će tačno znati u kojoj se fazi trenutno nalazite i predočiće vam korake kako da se poboljšavate bez granica. Ukoliko nemate vrhunske demonstratore na mestu gde se nalazite prporuka je da nađete snimke najbojih izvođača iz oblasti koju želite da usavršite.

Treće, prvo „vidite“ i „trenirajte“ u svom umu sve one veštine i performanse koje ćete raditi na treningu. Zatim, u praksi ponavljajte dok vam ne postane prirodno i ne pređe u naviku –motorički stereotip. Motorički stereotip podrazumeva da je veština do tog stepena savladana i automatizovana da je svega 5% svesti na tehnici izvođenja.

Četvrto, peto, šesto… Preporuka je da dužina trajanja mentalnog treninga (stvaranje jasnih slika u glavi) bude 20-50 min. Najvažnije je da to ne bude na silu i sa naporom. Treba biti što opušteniji, pa koliko traje traje. Kada zamišljate bilo šta, počnite sa finalnom slikom. Počnite sa najboljom mogućom verzijom sebe koju u stvarnosti težite da dosegnete. Potom radite na usavršavanju te slike – zamišljanje što više detalja, uključivanje svih čula, osećaja da stavrno to radite, izgledate i sl.

Psihološka priprema se mora shvatiti kao dugoročan proces. Ne sme se odvajati od ostalih vrsta pripreme, već mora biti integrisana u njih. Najviši nivo psihološke pripreme je kada ona povoljno utiče na stavranje ličnosti i ciljano ostvaruje efekte adaptacije na takmičarske i trenažne situacije.

Pažljivo planirajte programirajte, realizujte, kontrolišite, analizijrajte i korigujte svoje mentalne treninge.

Ne prestajte dok ne dobijete rezultate o kojima sanjate!

100fit.blog 


,