Kako sam za 7 godina otkrila da volim ovsenu kašu

Dobar dan (ili veče, za vas koji ste okasnili sa čitanjem).
Moje ime je Sofija i već dugi niz godina radim u našem fitness klubu, te sam rešila da vam napišem kako je izgledao moj put kroz taj period.

Pre svega da vam kažem da nikad nisam bila neki “teretana” tip osobe, moje bavljenje sportom se zasnivalo na raznim vrstama plesova sve dok me put sasvim slučajno nije doveo ovamo. Na samom početku nisam znala šta mogu da očekujem, kako će izgledati moji dani provedeni na recepciji, niti kako ću se snaći u ovom, za mene do tada, nepoznatom svetu.

Kako sam po prirodi vrlo druželjubiva, brzo sam se uklopila u ekipu i naučila da ovde sve funkioniše po principu dogovora. Nadređeni (koji ne podnose tu titulu, tačnije da ih tako zovemo) su uvek tu za nas, nevezano da li je to poslovno ili privatno. Shvatila sam da ti čuveni treneri nisu tako “plastični”, da i oni jedu i torte i piju gazirane sokove-ponekad. Ponekad 😊

Naravno, sa nekima se izgradi neki dublji, prijateljski odnos, sa nekima je strogo poslovan, ali sve to ima svoje kako i zašto. Sam rad sa ljudima nije lak, pogotovo za nekoga kao što sam ja – emotivna i impulsivna. Kod mene je sve unapred isplanirano, po nekim pravilima, koja ljudima često smetaju, ipak smo mi Balkanci 😊

Vremenom se i to nauči, nismo svi isti i nemamo svi iste poglede na svet, tako sam i ja počela da jedem ovsenu kašu za koju sam tvrdila da nikad neću jesti, krenula sam da treniram (doduše sezonski), upoznala mnogo divnih ljudi i promeila neke loše navike.

Svako od nas treba i može da se posveti sebi, pre svega svom zdravlju, a zatim i izgledu. Ja sam to naučila kroz rad ovde, sat vremena treniniga dnevno-dugoročno utiče na naše zdravlje. Da ne pričam o konfekcijskom broju manje 😊

Bilo kako bilo, mi smo tu za vas u svakom momentu, da se osećate prihvaćeno, jer i mi sami, zaposleni u World Classu, funkciošemo kao jedna velika porodica.

Vidimo se za “pultom”.

Sofija Obradović


,